Zatvorska ekonomija za primer
Višak koji proizvedu
osuđenici na imanju Okružnog zatvora u Čačku ide Kolu srpskih sestara i Crvenom
krstu, koji ga raspodeljuju siromašnim Čačanima
Na četiri hektara imanja
Okružnog zatvora u Čačku, u plodnoj moravskoj ravnici u blizini gradske
bolnice, osuđenici su stvorili uzornu ekonomiju, koja se malo razlikuje od tipičnog
šumadijskog domaćinstva. Višak proizvoda sa tog imanja ide siromašnima.
Na imanju sve kao pod
konac. Gaji se od svega pomalo. Povrće, voće, jaja, kokošje i svinjsko meso
koriste se za zatvorsku kuhinju. Ono što pretekne kao višak, preko „Kola
srpskih sestara" i čačanskog Crvenog krsta od prošle godine završava na
stolu ili u zimnici siromašnih Čačana! Zahvaljujući domaćinskom upravljanju ove
godine zakupljena su još tri hektara „komšijske" zemlje i na njima je
zasađen kukuruz za svinje i kokoške na mini-farmi.
Praviće sistem za
navodnjavanje
Na imanju zatičemo
desetak marljivih „slobodnjaka", kojima pomažu dva zatvorska stražara.
Najviše posla je oko novog objekta za farmu, koju su započeli pre mesec dana i
to od cigle i otpadnog materijala posle raščišćavanja fabrike „Cer".
- Trenutno ima posla za
desetak štićenika koji su razvrstani u otvorenom odeljenju. Oni su i smešteni u
spavaonicama koje su uređene u starom magacinskom prostoru. Nekoliko radnika
šaljemo na građevinske poslove u firme sa kojima sarađujemo, a koje nam
zauzvrat daju ono što nam nedostaje za gradnju nove farme - kaže Živorad
Branković, rodom Zaječarac, od čijeg je dolaska za upravnika čačanskog Okružnog
zatvora pre nekoliko godina imanje ponovo zaživelo.
- Osim zaposlenih u
zavodu, imamo i pomoć komšija. Pomalo kupujemo znanje od njih, gledamo kad oni
prskaju svoje zasade, a često nam daju i svoje mašine i mehanizaciju. Ove
godine u saradnji sa „Agrounijom" imamo oglednu parcelu kukuruza i
očekujemo dobar rod. Sarađujemo i sa Agronomskim fakultetom koji nam radi
projekat za sistem za navodnjavanje - kaže Branković dok nam ponosno pokazuje
imanje.
Svega na imanju
A na imanju svega: luka,
šargarepe, paradajza, paprike, cvekle, krastavca, spanaća, bostana, krompira,
kupusa, jabuka, kruški, grožđa, kukuruza i onog belog za proju... Pomaže i
iskustvo stražara Milete Grbića, koji u svom selu gaji povrće i koji najviše
brine o vrtu. Već je počelo spremanje zimnice i deo roda paradajza je u
flašama. Tu je i prava mala hladnjača prepravljena od poklonjene kamionske hladnjače...
Idu i na
„kupusijadu" i „pitijadu"
Sva hrana sa
zatvorskog imanja ide prvo na proveru u Gradski zavod za javno zdravlje, a onda
u kantinu zatvora u kojoj se osim stotinak osuđenika i pritvorenika, hrane i
radnici Okružnog za
Štićenici okružnog
zatvora od prošle godine učestvuje i na takmičenju u spremanju kupusa na
„Kupusijadi" u Mrčajevcima, gde su osvojili „bronzani lonac" za treće
mesto, kao i na „Pitijadi", na kojoj su u kategoriji pojedinaca bili
najbolji.
Na farmi imaju 21
tovljenika i stotinak koka nosilja i isto toliko koka „brojlera" za tov, a
novi objekat, koji će uskoro biti završen, biće više nego duplo puniji. Prošle
godine proizvedeno je oko 50 tona krompira i 25 tona kupusa, od čega je preko
1.300 kilograma poklonjeno Kolu srpskih sestara. Sve se radi po planu
„domaćinskog poslovanja". I ova godina je sve dobro ponelo, malo je grad
oštetio papriku, ali ako ne bude nevremena, ponovo će ostati „viška" za
gladne Čačane.
- Mnogi naši štićenici
su i sami siromašni, korisnici socijalne pomoći... Kada nam se prošle godine za
pomoć obratila Bojana Jakšić iz Kola srpskih sestara, nismo se ni trenutka
dvoumili. Zauzvrat od njih smo dobili knjige za biblioteku, njihove
aktivistkinje donele su i jaja za Vaskrs, nedavno smo dobili i ručno rađene
jastuke za zatvor. Donosile su i odeću za one koji posle izvršenja kazne nemaju
nikoga svog, pa su im pritekle u pomoć - kaže Branković.
Oni koji rade na zemlji
imaju više slobode. Češće su posete, ne nosi se zatvorska odeća, veća je
sloboda kretanja na samom imanju... Na imanju se pravi i teretana za potrebe
štićenika, ali nedostaje para za opremanje.
- Cilj nam je da na
ekonomiji ovi ljudi nauče da žive od svog rada, da se ne vrate na ulicu... Oni
znaju da cene to što im je omogućeno da rade i žive na imanju... Sa mnogima i posle
izdržavanja kazne ostane saradnja... Tako je prošle godine bivši osuđenik
obezbedio drvo za ogrev prostorija na samoj ekonomiji - priča upravnik
Branković.
Izvor: Press
Нема коментара:
Постави коментар